Mađarska-Slovačka, A Szent László Hadosztály nyomában 50

27.12.2016.
A Szent László Hadosztály nyomában 50

Trasa: Letkés - Salka (Ipolyszalka) - Híd felé - Nyilas-völgy - Chlaba (Helemba) - Kovácov (Kovácspatak) - Kamenica nad Hronom (Garamkövesd) - Király-hegy - Lela (Leléd) - Salka (Ipolyszalka) - Letkés - Sákola-tető - Koppány-nyereg - Nagy-Galla - Liliompuszta - Letkés
Dužina 50,7 km
ukupan uspon 1243 metara
vremenski limit 12 sati

Od Fruškogorskog maratona 2012. godine i slučaja "motorna testera" samo sam jednom pešačio više od 50 km i to januara 2015. godine u Mađarskoj ravničarsku akciju "A hid tul messze van". Verovatno ne bih ni ove godine pešačio toliko da nije bilo jubilarnog, pedesetog rođendana i ideje da se on obeleži jednom pedeseticom.

50 km nije malo, da bih uspešno savladao tu dužinu morao sam pažljivo birati od ponuđenih akcija. U startu su otpale akcije tokom leta, vrućina mi ne odgovara. Ne odgovaraju mi ni akcije sa velikom visinskom razlikom a ni one ravničarske. Baš sam neko zanovetalo. U tako suženom izboru našao sam akciju A Szent László Hadosztály nyomában koja uz 50 km ima "samo" 1243 metara uspona. Sav srećan što sam našao ono što mi treba nisam ni obratio pažnju da se akcija održava u utorak tako da sam još morao obezbediti slobodan dan kako bi se svi uslovi ispunili. Srećom slobodan dan sam bez poteškoća dobio. Preostalo je još samo da nađem ekipu istomišljenika i da krenemo.

Nikola, Biljana i još jedan Zoran, je četvoročlani tim koji je u utorak posle 2 sata iza ponoći krenuo ka mestu Letkeš na mađarsko-slovačkoj granici. Na granici ni žive duše pa uz jednu kraću pauzu na odredište stižemo nešto pre 6 sati. Malo dremanja u autu pa idemo do kafane "Egy Falat Vendéglő" gde je start i cilj akcije.

Pošto smo prijave poslali mejlom preostalo je samo da platimo kotizaciju i preuzmemo mapu sa učesničkom knjižicom i krenemo. Ulicama Letkeša stižemo do mosta na reci Ipoly koja je granice dve države. Ostaci nekadašnjeg graničnog prelaza su jasno uočljivi, čak je jedno policijsko vozilo parkirano u blizini ali nikakve kontrole nema. Ušli smo u Slovačku. Staza je ravničarska, lagana, trasirana uz reku. Samim tim i naš tempo pešačenja je nešto jači, dogovor je takav da ovu deonicu prođemo što brže. Levo od nas je reka a desno planina Burda na koju ćemo se penjati tek nakon pređenih 20 km. U mestu Claba (mađ. Helemba) je 1. kontrolna tačka. Dalje se ide asfaltnim putem kroz Kovačov do mesta Kamenica nad Hronom gde je naredna kontrolna tačka. Na ovoj akciji su sve kontrolne tačke specifične, nema žive kontrole nego se npr. u Kamenici nad Hronom moralo upisati radno vreme kafane, u Chlabi datum podizanja spomenika, u Leledu boja vrata na seoskoj crkvi.

Od KT 2 menja se profil staze. Penjemo se na Burdu, brdo iznad Dunava visine tek nešto preko 300 metara sa lepim pogledima na reku. Iako je uspon dosta strm prija nogama malo promene. Zna se da ne volim ravničarenja duža od 20 km. Neočekivano lako dostižem visinu od 300 metara. Sa grebena puca pogled na Dunav. Na drugoj obali dominira Bazilika u Estergomu. Uspomena na jednu akciju od pre par godina i ne lakih 40 km. Grebenom goredoliramo nekih 7-8 km te se spuštamo ponovo u selo Lela gde se uključujemo u stazu koja nas ponovo pored reke Ipoly vraća na polazno mesto.

Za one kojima je 33,7 km bilo dovoljno to je ujedno i cilj. Nama kojima je to nedovoljno to je samo jedna od sedam kontrolnih tačaka na današnjoj akciji. Znao sam i pre polaska da će 33,7 km biti prelomni za odluku stati ili nastaviti. Pošto sam prešao tih 33,7 km za pola sata brže nego što sam planirao dileme nnije bilo, idem dalje. Jedina razlika je samo u tome da sam Nikolu i Bilju pustio da idu napred svojim tempom a ja sam nastavio sam onako kako meni prija. Onaj drugi Zoran se zadovoljio sa 33,7 km.

Preostalih 17,5 km je trasiramo na južnim delovima planine Borzsony. Trebalo je savladati nekoliko vrhova visine 450-490 metara. Kad se nešto hoće nije ni teško. Prvi uspon je bio najteži, u svega 2 km trebalo se sa 100 i nešto metara popeti na skoro 500. Korak po korak i na vrhu sam. Sledi spust u dolinu potoka i taj deo je bio najklizaviji. Pošto sam ostao u patikama činilo mi se da je još klizavije. Pratim trek na gps-u i markacije koje su zaista uočljive. Sledi novi uspon. Pred završni deo uspona nailazi jedna grupa i nastavlja putem koji obilazi vrh. Malo sam zbunjen, da li da ih pratim ili da idem po treku. Gledam na mapi, put koji zaobilazi je možda stotinjak metara duži ali je blaži. Pošto je i u prvom delu staze bilo odstupanja od zadate trase pomislio sam da je možda i ovde neka promena i odlučujem se da pratim navedenu grupu. Uskoro sam na raskršću staza, pred usponom na vrh Nagy Gella koji je i poslednja kontrolna tačka. Smrklo se, palim čeonu lampu i krećem ka vrhu. Strmo je. Korak po korak ali vrh nikako da se pojavi. Gledam na gps-u kako napredujem. Nikako da izađem na vrh. Seo sam na jedan panj da prikupim još malo snage. Vidim dve lampe u mraku kako se probijaju kroz mrak. Sačekaću ih i pustiti ih isped pa ću za njima. Pedesetak metara uspona i to je to. Konačno sam na vrhu. KT 7 Nagy Galla.

Sledi finiš. Još pet km do cilja. Nizbrdica je u poetku baš strma a kasnije prilično blatnjava i klizava. Imam utisak da će mi patike ostati u blatu. Naizmenično gledam na gps i na sat, odbrojavam minute i kilometre. Čujem zvuk automobila. To je jasan znak da sam blizu puta a samim tim i cilja. Asfaltni put, još nešto više od kilometra do kafane "Jedan zalogaj" Prva svetla Letkeša, sa osmehom ulazim u kafanu "Egy Falat" nakon 50,2 km i nepunih 11 sati hodanja. Niti me šta boli, niti sam preterano umoran. Kao da sam hodao 5 a ne 50 km. Ala bi se neko zeznuo da me je hteo prodati u staro gvožđe. Nisam ja još za bacanje.

Postoji sigurno mnogo lepši način da se jedna godina završi ali moram biti zadovoljan i sa ovakvim. Sledeća godina donosi nove izazove.